Tripo Simonutti

Čuveni jugoslovenski i srpski violinista, diplomirao je violinu na Muzičkoj akademiji u Beogradu, a postdiplomske studije završio u Pragu, kod profesora Aleksandra Ploceka (učenika O. Ševčika i J. Kocijana). Nastupao je širom Srbije kao i u više od četrdeset zemalja sveta (Austrija, Holandija, Italija, Češka, Danska, Nemačka, Francuska, Belgija, Mađarska, Kuvajt, Rumunija, Sirija, Bugarska, Liban, Egipat, Iran, Poljska, Jordan, Irak, Litvanija, Estonija, Letonija, Rusija, Kina, Mongolija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija i dr.)

Učestvovao je na mnogim internacionalnim i domaćim festivalima. Nastupao je kao solista sa poznatim orkestrima: Filharmonijom iz Grajca- Nemačka, Državnom filharmonijom Rostoka- Nemačka, Pekinškim Guo Lian orkestrom- Kina, Mongolskom državnom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS i TV Podgorica, orkestrom VJ „Stanislav Binički“, kamernim orkestrom „Pro musica“, Kamernim orkestrom Beograda, kao i sa skopskom, beogradskom, niškom filharmonijom, Kamernim orkestrom iz Niša i dr. Snimao je za sve radio i TV centre u zemlji, a takođe i za sovjetsku, francusku, kinesku, mongolsku, bugarsku, hrvatsku, crnogorsku, slovenačku, makedonsku televiziju…

Sa 23 snimljene ploče Tripo Simonutti zauzima prvo mesto po broju snimljenih ploča jednog umetnika klasične muzike u Jugoslaviji. Snimio je takođe i tri kompakt diska za PGP RTS, više od deset audio i video kaseta, kao i nekoliko kompakt diskova za Radio Beograd.

Po biografiji ovog istaknutog umetnika, godine 1975. snimljen je i igrani film „DEČAK I VIOLINA“, jedini jugoslovenski biografski film o umetniku klasične muzike, koji je dobio niz priznanja u svetu i kod nas.

Godine 1988. sa svojim kćerkama – pijanistkinjom Anom i violinistkinjom Irenom formirao je „Trio Simonutti“ koji je tokom više od dvadeset godina bio jedan od najpoznatijih i najznačajnijih kamernih ansambala na našim prostorima. Tokom svog postojanja „Trio Simonutti“ ostvario je više od dve hiljade koncerata u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je niza priznanja i nagrada među kojima su najznačajnije: Orden rada sa srebrnim vencem Predsednika SFRJ „za zasluge i postignute uspehe u radu od značaja za napredak zemlje“ 1975. godine, Trinaestojulska nagrada 1971. god. „za visoki umetnički domet u reproduktivnoj muzici“, Vukova nagrada 1988. god. „za izuzetan doprinos razvoju kulture“. Kao član „Trija Simonutti“ i kao solista nagrađen je prvom nagradom Udruženja kompozitora Mongolije i prvom nagradom publike na internacionalnom muzičkom festivalu „Zlatna jesen“ 1998. godine u Ulan Batoru, Mongolija. Za doprinos razvoju kulture nagrađen je „Zlatnom značkom“ koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Tripo Simonutti je 2008. godine dobio priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije, a 2015. njegova višedecenijska karijera krunisana je nagradom Udruženja muzičkih umetnika Srbije za životno delo.

Paralelno sa koncertnom aktivnošću bavio se i pedagoškim radom. Ceo svoj radni vek proveo je u Muzičkoj školi „Mokranjac“ prvo kao profesor violine, a potom i kamerne muzike. Njegovi učenici su osvajali brojne nagrade na republičkim i saveznim takmičenjima, nastupali na značajnim festivalima, ostvarili mnogobrojne snimke za različite radio i TV centre.